Srčanik - Polygonum bistorta

  • Srčanik - Polygonum bistorta
  • Srčanik - Polygonum bistorta

Narodna imena. Srčenica, srčenjak, trava od srca.

Botaničke karakteristike. Srčanik ili srčenica je višegodišnja biljka jakog i vijugavog korena. Koren je spolja smeđ, a iznutra ružičast. Razmnožava se izbojcima iz čvorova na korenu, koji se razvijaju u nove korene od kojih svaki za sebe samostalno živi. Srčenica se može razmnožavati semenom, u jesen, odmah nakon što sazri. Stabljika naraste i više od 1 metra. Listovi su dugački, kopljasti a pri dnu imaju peteljku. Gornji su listovi uži i obuhvataju stabljiku. Sa gornje strane listovi su tamnozeleni, a sa donje sivo-zeleni. Cveta ružičasto-belim cvetićima koji su na vrhu stabljike složeni u klas i imaju vrlo ugodan miris.

Stanište. Raste na planinskim i brdskim livadama i pašnjacima .

Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se skuplja korenje koje se vadi u decembru.

Hemijski sastav. Korenje sadrži najviše tanina (7-36%), fenolkarbonske i organske kiseline, steroide,katehine, vitamin C, skrob (26%). Sadrži barijum, selen, stroncijum.

Primena. Srčanik svoju lekovitost zahvaljuje razmerno velikom prisustvu tanina. Leči krvarenja i prolive, bolesti sluzokože, a celi crevni trakt potiče na rad. Preporučuje se za lečenje slabokrvnosti, dizenterije, rana u ustima i slično.

Način upotrebe. Upotrebljava se u obliku čaja ili kao prašak. Čaj: 2 kašike usitnjenog korena (50 g) za litru mlake vode, ostaviti da stoji 2-3 sata pa i duže. Nije ga dobro kuvati zbog prisutnosti skroba. Pije se 2-3 šolje dnevno . Kao prašak uzima se na vrh noža i popije s a vodom ili mlekom i to pre jela 2 puta dnevno.