Zečji trn - Ononis spinosa

  • Zečji trn - Ononis spinosa
  • Zečji trn - Ononis spinosa

Narodna imena. Gladiš, gladež, gladišnik, gladiška, gladuška.

Botaničke karakteristike. Zečji trn je višegodišnja biljka koja raste kao korov sa veoma dugačkim, jakim i žilavim korenjem. Stabljika je grmolika, čvrsta i razgranata, sa trnovitim izdancima, a visoka je do 50cm. Listovi u vršnom delu stabljike su jednodelni, dok su donji listovi trodelni, tj. sastavljeni od tri listića. Cvetovi se nalaze na trnovitim izdancima u pazušcima listova, leptirastog su oblika, grimiznocrvene boje.

Stanište. Raste uz rubove šuma, na suvim i mršavim zemljištima livada, oranica i pašnjaka.

Upotrebljivi delovi biljke. U proleće ili jesen skuplja se koren, a cela biljka za vreme cvetanja.

Hemijski sastav. Koren sadrži neotrovne glukozide ononin i onospin, tanine, skrob, smole, eterično ulje.

Primena. Koren zečjeg trna veoma je dobro sredstvo za izlučivanje mokraće. Koristi u lečenju vodene bolesti, posebno kod uklanjanja vode iz trbušne šupljine. Preporučuje se kod lečenja upale bubrega, kamenaca i peska u bubrezima, upale mokraćne bešike i kamenaca u bešici, kod gihta, reumatizma i hroničnog reumatizma zglobova. Za iste namene koristi se i čaj od nadzemnog dela biljke. Spolja se zečji trn koristi za pripremanje obloga za lečenje rana.

Način upotrebe. Čaj od cveta: 3 kašike cveta na litru ključale vode. Pije se triput dnevno po jedna šoljica.  Čaj od korena: 2 kašikice korena preliti vrućom vodom i ostaviti poklopljeno pola sata. Piti po 2-3 šoljice toplog nezaslađenog čaja između obroka.