Moždani udar

Moždani udar, cerebrovaskularni insult ili šlog označava prestanak funkcionisanja određenih grupa moždanih ćelija (oštećenje moždanog parenhima), a nastaje usled nedostatka hranljivih materija i/ili kiseonika. Nedostatak ovih materija se javlja kao posledica poremećaja krvotoka usled začepljenja krvnih sudova ili usled njihovog prskanja i izliva krvi u moždano tkivo ili moždane ovojnice. S obzirom da moždane ćelije ne poseduju rezerve hranljivih materija i kiseonika, dolazi do njihovog propadanja što se klinički manifestuje ispadom onih funkcija za čije su izvršenje ćelije odgovorne. Ovo se klinički manifestuje u vidu oduzetosti pojedinih delova tela, poremećajem govora, ispadom pojedinih vrsta osećaja, smetnjama u koordinaciji pokreta i hoda ili raznim psihičkim ispadima i poremećajima svesti, a u skoro 33% slučajeva dolazi do smrtnog ishoda. Posledice moždanog udara čine najveću i najtežu grupu invalidnosti. Osobe koje su doživele moždani udar su u velikoj meri zavisne od ljudi iz okruženja u zadovoljavanju osnovnih životnih potreba. Postoje dva tipa moždanog udara: ishemijski i hemoragijski (krvareći).

Moždani udar može da nastane naglo ili postepeno. U većini slučajeva početak je postepen (nekoliko sati ili dana) i bez pojave bola, za razliku od srčanog napada. Međutim, sve vrste moždanog udara zahtevaju hitnu medicinsku intervenciju. Najčešći simptomi koji se često mogu i prevideti od okoline su: slabost motornih funkcija ili utrnutost jedne polovine lica ili tela, iznenadna pojava vrtoglavice sa nemogućnošću hodanja i stajanja, koja je praćena nagonom na povraćanje i povraćanjem, a pogoršava se sa promenom položaja glave i tela ili posle fizičkog napora, nagle pojave glavobolje, najčešće sa početkom u potiljačnom predelu koje mogu biti praćene pojavom slabosti pojedinih delova tela, povraćanjem ili izmenom stanja svesti, otežano izgovaranje pojedinih reči, nemogućnost govora ili nerazumevanje tuđeg govora, poremećaji vida: pojava duplih slika, potpuni gubitak vida na jednom ili oba oka, suženje vidnog polja itd. Sve ove tegobe mogu nastati naglo ili postepeno (u većini slučajeva), a često se i spontano povlače. Prepoznatljivi znaci koji prethode ovoj bolesti su uznemirenost, nesvestica, strah, izobličeno lice i slušne halucinacije. U svakom slučaju, odmah se treba obratiti lekaru! (izvor:www.wikipedia.org)

Recepti:

Moždani udar (preventiva)

Preporučuju se, pre svega, umerenost u jelu i lagane šetnje na svežem vazduhu. Strogo su zabranjeni svaka vrsta alkohola (osim šveden bitera), pušenje i konzumiranje kafe. Ujutro i uveče treba piti po jednu šolju čaja dobijenog hladnim natapanjem bele imele i, preko dana, dve šolje poparenog čaja od žalfije, a uz to na bubrege stavljati oblog sa šveden biterom, a na srce hladan oblog. Kao čaj, preporučuje se mešavina od istih delova anđeoskog korena( korena angelike), petoliste steže (srcopuca, Potentilla anserina), korena odoljena (valerijane), petoprsnice (Potentilla argentea), cveta lavande, majorana, lazarkinje, zečje stope (Geum urbanum), ruzmarina, žalfije, mirisne ljubičice i izopa. Sa četvrt litre vrelog mošta od jabuke popariti punu malu kašiku navedene mešavine i tri minuta ostaviti da se ekstrahuje. Ako se ova količina sveže priprema i upotrebi nekoliko puta dnevno čim se primete navedeni simptomi, može sprečiti moždani udar. (2)

Moždani udar (sa oduzetošću)

Najpre treba sprovesti terapiju belom imelom: tokom šest nedelja svakodnevno piti tri šolje, tri nedelje dve i dve nedelje jednu šolju čaja od imele. Punu malu kašiku imele potopiti preko noći u četvrt litre hladne vode, ujutro malo ugrejati i procediti. Da bi se izbeglo ponovno grejanje tokom dana, čaj usuti u termos-bocu ispranu vrućom vodom, ili ga grejati u drugom sudu sa toplom vodom. (2)

Pomešati iste količine kantariona, veronike, lavande, matičnjaka, ruzmarina i žalfije. Punu malu kašiku popariti sa četvrt litre vrele vode i kratko vreme ostaviti da odstoji. Piti pre i posle podne po jednu šolju. (2)

Stavljanjem obloga sa šveden biterom na potiljak obezbeđuju se prokrvljenost i osveženje moždanih ćelija. (2)

Oduzetu polovinu tela masirati esencijom hajdučke trave, kantariona, rusomače ili timijana. (2)

Preporučuje se i masaža oduzetih delova tela uljem od timijana i kantariona. Jednu bocu do grlića napuniti biljkom i, pri spravljanju esencije, preliti prirodnom rakijom od žita ili voća, jačine 38-40%, ili, kod ulja, hladno ceđenim maslinovim uljem. I jedno i drugo treba da pokrije biljku i da 10 dana odstoji na suncu ili blizu grejnog tela. (2)

Dodatno se primenjuju sedeće kupke od hajdučke trave i rastavića sa 100 g zelja i potpuna kupka od timijana sa 200 g zelja za jednu kupku. Biljke se preko noći potope u hladnu vodu, a ekstrakt se ujutro ugreje i doda vodi za kupanje. Ono traje 20 minuta. Kod potpune kupke, srce je izvan vode. Upotrebljena voda može još dvaput da se sipa na zelje i, ugrejana, koristi za još dve kupke. U toku jedne nedelje za kupke upotrebiti samo jednu vrstu biljke. (2)

Oživljavanju oduzetih delova tela doprinose topli oblozi od listova gaveza. Treba ih popariti, još tople umotati u povez i upotrebiti kao oblog Noću bolesnik može ležati na jastuku napunjenom suvim listovima paprati bez stabljika. Osećaće se veoma prijatno. (2)