Emfizem pluća

Emfizem pluća definiše se kao trajno uvećanje disajnih puteva, distalno od terminalnih bronhiola, koje nastaje dilatacijom vazdušnih prostora ili destrukcijom pregradnih zidova između alveola. Emfizem pluća karakterišu oštećenja plućnog tkiva u osnovnoj jedinici pluća za razmenu gasova (acinus). Na osnovu lokalizacije morfoloških oštećenja u acinusu, razlikuju se dva oblika ovog oboljenja: panacinusni i centroacinusni emfizem. Veoma često oba tipa morfoloških oštećenja se uočavaju u istom plućnom krilu, s tim što može da preovladava jedan ili drugi tip.

Veliki broj lekara prihvata mišljenje da hronični bronhitis i emfizem pluća čine celinu (po nizu patofizioloških poremećaja koje zajedno prouzrokuju i uzajamnim patogenetskim vezama) i zajedno su poznati pod imenom hronična opstruktivna plućna bolest. Obično se prvo javlja bronhitis, a kasnije sa pogoršanjem stanja i emfizem.

Za nastanak emfizema značajno je više faktora rizika (pušenje, zagađenost vazduha, infekcije i genetički činioci). Duvanski dim je, van svake sumnje, primarni uzrok pojave emfizema pluća. Pušači imaju veću smrtnost, kao i veću prevalencu poremećaja plućne funkcije, respiratornih simptoma i svih oblika opstruktivne bolesti disajnih puteva. Incidenca i mortalitet od emfizema u urbanim, industrijski razvijenim sredinama viši su nego u ruralnim. Egzacerbacije hroničnog bronhitisa povezane su sa većom zagađenošću vazduha sumpor-dioksidom i čvrstim česticama. Poslednjih godina poznat je i štetan uticaj zagađenosti vazduha u zatvorenom prostoru zbog prašine i upotrebe različitih čvrstih goriva za grejanje i kuvanje.

Osnovni funkcionalni poremećaji u hroničnom bronhitisu i emfizemu pluća su: poremećaj prolaznosti disajnih puteva, naduvenost pluća i poremećaj koncentrcije gasova u krvi. Patofiziološki poremećaji su kašalj, iskašljavanje, "sviranje" u grudima i dispnea. Dominantan klinički simptom u emfizemu pluća je osećaj nedostatka vazduha (dispnea), koji se javlja pri naporu. Obično ga prati veoma malo kašlja i oskudno iskašljavanje sluzavog ispljuvka. Do ovoga dolazi na više načina: zapušavanjem bronhija nagomilanom sluzi, zadebljavanjem sluznice, smanjenjem lumena bronha i sl. Kao posledica poremećaja prolaznosti disajnih puteva, dolazi do "zarobljavanja" vazduha u plućima, gubitka elastičnosti tkiva i naduvenosti. Bolesnik sa emfizemom često je mršav, asteničan. Najčešće sedi povijen unapred, ispruženih ruku, oslanja se na dlanove da bi fiksirao rameni pojas i omogućio da se leđni mišići koriste za efikasniji ekspirijum. Oni obično dišu kroz stisnute usne ("pućenje usana"). (izvor: www.wikipedia.org)

Recepti:

Emfizem pluća, isto kao i srčana astma i oboljenja štitaste žlezde, koji su takođe praćeni gušenjem, pretežno nastaje zbog poremećaja rada jetre. Pritisak jetre nagore umnogome doprinosi oticanju bronhija, pluća i srca, te se ovi šire. Zbog neprestanog pritiska jetre na osetljivu štitastu žlezdu, dolazi do patoloških promena na njoj. U ovakvom slučaju, ujutro treba piti jednu šolju čaja od prečice (Lycopodium clavatum), tokom dana četiri sata držati oblog od švedske grančice, a preko noći primeniti parni oblog od rastavića. Puna šaka rastavića stavi se u sito iznad ključale vode, pa se tako greje i razmekšava. Umotana u povez, biljna kaša se stavi na obolelu jetru. Pritisak jetre će popustiti, te će postepeno prestati gušenje od kojeg bolesnik toliko strepi. (2)

Uzeti u jednakim proporcijama koren omana, list nane, majčinu dušicu, list žalfije, list eukaliptusa. Jednu kašiku smese preliti jednom čašom vrele vode, ostaviti na toplom mestu, procediti. Piti po ¼ šolje 3 puta na dan. (3)

Uzeti 2 dela rastavića, po 1edan deo gorocveta (Adonis vernalis), ploda kimai ploda morača.Jednu kašiku smese preliti čašom vrele vode,ostaviti da stoji, procediti.Piti po 1/3 čaše 3 puta na dan. (5)

Uzeti 1 kašičicu cvetova krompira, preliti jednom čašom vrele vode. Natapati 1-2 sata, procediti I popiti u roku od dva sata, ili piti 30-40 minuta pre jela po pola čaše 3 puta na dan u toku jednog meseca. (5)