Crveni vetar

Crveni vetar ili erizipel je akutno infektivno obolenje koje se klinički manifestuje lokalizovanim, oštro ograničenim crvenilom, otokom kože i simptomima opšte infekcije. Uzročnik ove bolesti je bakterija Streptococcus beta haemolythicus grupe A, koja uzrokuje i druge slične bolesti. Mnogo ređe se kao uzročnici mogu pojaviti i streptokoke iz grupe C, D ili G, dok kod novorođenčadi uzročnik erizipela može biti i bakterija iz grupe B. Rezervoar infekcije je osoba obolela od neke vrste streptokokne infekcije, koja se najčešće prenosi neposrednim kontaktom sa inficiranom osobom. Oboljenje nije zarazno (kontagiozno), a javlja se sporadično i to uglavnom u hladnijem vremenskom periodu kada ima više drugih streptokoknih oboljenja. Inkubacija traje od nekoliko sati do 3-4 dana. Bolest počinje naglo sa simptomima opšteg infektivnog sindroma: skok temperature (38-40ºC), jeza, groznica, glavobolja, malaksalost i povraćanje. Lokalni znaci se javljaju nakon 12-24 časa. Prvo se javlja zatezanje kože i lak svrab na delu zahvaćenog područja. Sledećeg dana se javlja crvenilo koje je oštro ograničeno prema zdravoj koži. Ono se brzo širi i izdiže, zbog otoka koji je elastičan. Zbog nagomilavanja eksudata može doći do raslojavanja delova kože sa stvaranjem vezikula i plikova koji su ispunjeni seroznim ili krvavim sadržajem. Nakon 5-7 dana od početka bolesti (kada su simptomi najizraženiji), dolazi do postepenog stišavanja. Opšti znaci infekcije nestaju, a promene na koži se povlače istim redosledom kojim su i nastajale. Crvenilo bledi od centra ka ivicama, a istovremeno se smanjuje otok, bol i zategnutost kože koja počinje da se peruta. (izvor: www.wikipedia.org)

Recepti:

Oprati sveže listove podbela, oklagijom ih izgnječiti na dasci i dobijenom kašom obložiti zapaljena mesta napadnuta crvenim vetrom. Od listova može da se pripremi i ekstrakt (listovi se isitne, popare vrelom vodom i kratko vreme ostave da odstoje) koji se, kada se ohladi, upotrebljava za oblog. Isto tako su delotvorni i listovi kelja i kupusa, koji se operu i izgnječe oklagijom. Leče svaku upalu kod crvenog vetra. Veoma blago ali povoljno deluju i listovi čuvarkuće. Oni se iscede u sokovniku i sokom se mažu zapaljena mesta ili se nekoliko listova preseče po dužini i, sa sočnom stranom nagore, stave na tanjir. Sok koji iscuri iz listova utrlja se u zapaljene površine zahvaćene crvenim vetrom. Za unutrašnju upotrebu, ujutro, pola sata pre doručka, treba piti po šolju toplog čaja od razgona (veronike), a raspoređeno na ceo dan, u gutljajima, tri do četiri šolje čaja od koprive, i to sve dotle dok se lekarskom kontrolom ne utvrdi da je bolest popustila. (2)

Svežu koru od zovinog drveta (spoljašnja kora se ostruže) - 8 kašika na litru vode - kuvati 8 minuta i na bolna mesta stavljati obloge od uvarka. (1)

Pleva od sena (trinje) i list podbela dobro se popare i stave kao oblog na bolna mesta. (1)

Cvet kamilice dobro se popari, stavi u jednu platnenu vrećicu i priveže na bolno mesto. (1)

Divizma, list i cvet, stavi se u jednu čistu malu vrećicu. To se dobro ugreje nad šporetom i stavi na bolno mesto. Zbog održanja stalne toplote potrebno je imati dve vrećice: dok se jedna nalazi na bolnom mestu, druga se greje. (1)