Cvekla - Beta vulgaris

  • Cvekla - Beta vulgaris
  • Cvekla - Beta vulgaris

Narodna imena. Crljena blitva, cveka, cikla, crvena repa.

 

Botaničke karakteristike. Cvekla je dvogodišnja biljka. Koren je mesnat, zadebljao, crvene boje. Listovi su tamnozeleni prožeti crvenilom. Iz osnovne biljke proizašle su mnoge kulturne sortne repe. Iz početnog tankog korena, stoletnim uzgajanjem dobijen je gomoljasti podzemni deo biljke.

Stanište. Gaji se u vrtovima i na njivama.

Upotrebljivi delovi biljke. Koristi se čitava biljka,

Hemijski sastav. Pored izuzetnog bogatstva belančevinama, mastima i ugljenim hidratima, antocijanima, cvekla sadrži gotovo sve mineralne sastojke: kalcijum, kalijum, natrijum, fosfor, magnezijum, gvožđe, fluor, mangan, bakar, jod, sumpor, litijum, stroncijum, brom...Značajno je i prisustvo vitamina B1, B2, C , kao i vitamina B12.

Primena. Obnavlja crvena krvna zrnca, pročišćava krv, pospešuje rad želuca, creva i žuči, deluje antikancerozno. Izuzetni su zdravstveni efekti cvekle u slučajevima demineralizacije kostiju i zuba. Prisustvo joda čini je dragocenom u borbi protiv arterioskleroze i usporavanja procesa starenja. Osnov višestruke lekovitosti ove biljke čine ipak betanin i betain, jer podstiču razmenu materija, regulišu krvni pritisak, smanjuju holesterol, održavaju krvne sudove, podstiču rad jetre. Primenjuje se za suzbijanju tumora i lečenje leukemije. Zatim se koristi u lečenju malarije, akutnih fibroznih bolesti i gripe u početnom stadijumu. Povoljno utiče na živce i rad mozga.

Način upotrebe. Za sve vrste lečenja koristi se sveže ceđeni sok iz cvekle, a iz 1 kg cvekle može se dobiti 700 do 750 g soka. Kuvanjem gubi svoju lekovitost pa je najbolje piti sok od presne cvekle. Cveklu treba tanko oljuštiti, sitno narendati, preliti sokom od limuna i medom. Kada malo odstoji istisnuti sok i pita ga u gutljajima celog dana. Kod težih oboljenja popiti dnevno od 1/2 do 1 litre soka. Kada se oseti poboljšanje smanjiti na 1/4 litre.