Celer - Apium graveolens

  • Celer - Apium graveolens
  • Celer - Apium graveolens

Narodna imena. Ak, čereviz, pitomi celer, celon, selen, selin, zelena.

Botaničke karakteristike. Celer je dvogodišnja zeljasta biljka. Koren je mesnat, gomoljast i odebljao. Stabljika mu je razgranata, a dostiže visinu od 40 do 80cm. Tamnozeleni i sjajni listovi su veliki i perasto razdeljeni, dok su listići klinastog oblika, gore urezani i nazubljeni.Kuglasti plod je rebrast. 

Stanište. Celer raste kao divlja i kulturna biljka koja se uzgaja u povrtnjacima. Kao divlja raste na obalnom području i na vlažnim područjima gotovo cele Evrope, a nalazi se i na drugim kontinentima.

Upotrebljivi delovi biljke. Koren, list i seme.

Hemijski sastav. Sadrži veliku količinu soli kalijuma i natrijuma, purine, etersko ulje, trigliceride, vitamine (A, B, C, E). U korenu ima eterskog ulja, šećera, apina, asparagina, tirozina, holina, alosorbusena, pentozana i masti.

Primena. Smatra se se da je divlji celer otrovan pa ga zato ne upotrebljavamo u lečenju lekovitim biljem. Nekada se verovalo da celer pospešuje polnu moć. Danas se zna da pospešuje uspešno razmenu materija. Koristi se za lečenje astme, katara pluća, promuklosti, bolesti živaca, mokraćnih puteva, bubrega, gihta, reume, poboljšanja apetita, otklanjanja probavnih smetnji, jačanje želuca, u lečenju vodene bolesti, preterane gojaznosti. Isto tako, celer poboljšava krv i cirkulaciju krvi.  

Način upotrebe. Slatkasti odebljali koren celera najčešće se koristi za spravljanje salate, variva ili kao začin za supe i čorbe. Peteljke i listovi koji imaju jak aromatičan miris, takođe služe kao začin. Čaj od celera: U litri vode kuva se 40 grama celerovog lišća nekoliko minuta. Poklopljeno stoji dok se ne ohladi. Procedi se i pije mlako nekoliko puta dnevno, a u trajanju od nekoliko nedelja. Protiv bubrežnih tegoba treba piti sok od svežih listova celera, sam, sa medom ili kao tinkturu-30 kapi dnevno.